Само се "Скајп" не прислушкује

Sve o instant komunikaciji i programima. Skype, MSN, Gtalk, ICQ, MiRC, Jabber...

Moderator: calexx

Odgovori
Korisnikov avatar
Тон-мајстор
Администратор
Postovi: 14257
Pridružio se: 14 Jun 2007, 23:42
Lokacija: Центар Жаркова
Kontakt:

Само се "Скајп" не прислушкује

Post od Тон-мајстор » 16 Feb 2012, 23:42

Априла прошле године, 23-годишња студенткиња из Канаде, Кјан Лиу, ћаскала је преко видео линка са пријатељицом у Кини. Изненада, неко је закуцао на њена врата у Торонту и она је изашла из видокруга веб-камере да би отворила.
Пријатељица с друге стране линије ужаснута је посматрала како непознат човек прилази Кјан и почиње борба. Убрзо, веза је прекинута. Неколико сати касније, полуголо беживотно тело Кјан Лиу пронађено је у њеној соби у студентском дому Универзитета Јорк у Торонту. Брајан Диксон, 30-годишњи студент који је живео у суседству, касније је ухапшен због тог злочина и очекује почетак суђења.

С обзиром на цифру од 560 милиона регистрованих корисника, није претерано чудно да се преко Скајпа дешавају и злочини пред сведоцима.

Стручњак за Скајп Мартин Џидиз каже за ББЦ да корисници проведу месечно више минута на Скајпу, него што је укупна месечна минутажа свих међународних телефонских позива.

„ХД аудио квалитет на Скајпу пружа осећај да је особа с којом причате с вама. То је оно што људи желе, осећај блискости“, каже он.

Скајп је најпознатији и највећи ВоИП (воице овер интернет протоцол) провајдер на свету, али ту су и Оома, Вибер, Виаталк…

У новембру, британски трговац Едријан Роланд умро је у Индији. Лист „Дејли мејл“ известио је да је он починио самоубиство док је његова девојка све гледала уживо, на Скајпу, из Енглеске.

Истражитељи захваљујући Скајпу у случајевима „криминала уживо“ имају сведоке, али не и запис самог догађаја.

Октобра 2010, хитна помоћ је позвана у стан у Ослу, где су пронашли 20-месечну девојчицу чија је мајка тврдила да је беба случајно упала у канту воде. Дете је умрло дан касније. Годину дана касније, мајка – Јасмин Шодри – променила је причу и каже да је намерно држала дете под водом пошто је њен дечко у Великој Британији – Амаз Куреши – рекао да је то добар начин да је дисциплинује.

Тужилац Кристин Расдал каже за ББЦ: „Он није ухапшен, али је испитан као осумњичени. Потврдио је да је био сведок догађаја преко Скајпа, али не и да је потапање детета било његова идеја. Нажалост, не постоји никакав запис шта се тог дана догодило на Скајпу.“

Џидиз објашњава: „Скајп је само део софтвера и исто као што не очекујете да интернет памти сваку игрицу коју играте, не можете да очекујете ни да Скајп меморише ваше разговоре. Можда има неких форензичких трагова на компјутеру с којег је разговор обављен, делићи меморије који су сачувани у ‘кешу’, али мало је вероватно да се могу пронаћи докази о ономе што је речено или написано.“

Корисници могу да снимају разговоре преко Скајпа, али за то морају да плате додатни софтвер. Таквим софтвером омогућава се снимање до 15 минута разговора. Ипак, у већини случајева, ако сте сведок нечега на Скајпу – без обзира коју врсту веб-камере користите – неће остати видео докази који ће потврдити вашу причу. Баш ово одсуство форензичких трагова чини ВоИП протоколе занимљивим за неке групе.

Скајп је постао уобичајено место за пословне „састанке“ и видео конференције и у шоубизнису.

Године 2009, појавили су се извештаји да су организоване криминалне групе у Милану, трговци оружјем и дрогом и кругови који се баве организовањем проституције, користили Скајп да би „прешли“ истражитеље који су, у рок службе, прислушкивали њихове телефоне. Џидиз каже да је начин шифровања Скајпа донео „фундаменталну промену у расподели моћи између власти и обичних људи“, пошто власти не могу ни да прате ни да прислушкују ВоИП позиве.

У томе би могло да се крије и објашњење зашто Индија, Кина и Саудијска Арабија прете да ће забранити Скајп и сличне сервисе.

И друге земље радо би да имају моћ да „пресрећу“ разговоре преко тих протокола, најчешће објашњавајући да је прислушкивање у складу са законом – средство за борбу против тероризма.

Ипак, Скајп тим притисцима још увек одолева.
(Вести)
'ел немам?
"Ich bin der Musikant mit Taschenrechner in der Hand"
Не чини себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити...

Korisnikov avatar
Gruja
Српски селектор
Postovi: 2751
Pridružio se: 11 Feb 2010, 20:50
Lokacija: Novi Sad

Re: Само се "Скајп" не прислушкује

Post od Gruja » 17 Feb 2012, 15:58

Amose je li to bio elektricitet?

Stefan
Anime/manga expert
Postovi: 3483
Pridružio se: 06 Avg 2007, 15:46

Re: Само се "Скајп" не прислушкује

Post od Stefan » 17 Feb 2012, 18:47

Koliko je teško, gotovo je nemoguće pratiti i nečije dopisivanje preko Skypa.

Korisnikov avatar
Тон-мајстор
Администратор
Postovi: 14257
Pridružio se: 14 Jun 2007, 23:42
Lokacija: Центар Жаркова
Kontakt:

Re: Само се "Скајп" не прислушкује

Post od Тон-мајстор » 28 Jul 2012, 12:01

Скајп у друштву Великог брата

Популарни интернет сервис за који се веровало да је безбедан од прислушкивања, после скорашњих промена сарађује са службама безбедности
Једна од последњих оаза приватности на интернету, сервис за видео, телефонску и „чет” комуникацију, „Скајп”, однедавно сарађује са безбедносним службама, пише „Вашингтон пост”, позивајући се на неименоване инсајдере из владе и индустрије.

Иако је текст обележен као ексклузиван, тешко да саопштава нешто ново: у „блогосфери” су већ неко време у оптицају спекулације да се „Скајп” придружио друштву Великог брата, односно да су у његов програм уграђена „споредна врата” која безбедносним службама омогућавају да, уз одређену процедуру (или без ње, како где), прислушкују комуникације корисника.

Многи технички верзирани блогери ове промене повезују са променом власништва: „Скајп”, који су 2003. основала два Швеђанина, у мају 2011, купио је за чак 8,5 милијарди долара амерички информатички џин „Мајкрософт”, који има дугу историју сарадње са властима.

Цена је у то време подигла многе обрве, с обзиром на то да је „Скајп”, који има близу 700 милиона корисника, бесплатан за већину намена: наплаћује се само телефонирање преко „интернет протокола”, али по ценама које су вишеструко ниже од оних телефонских компанија.

Овом трансакцијом „Скајп”, чије је седиште у Луксембургу али чији скоро сваки други запослени ради у филијали у Естонији, постао је америчка компанија, па је због тога по америчким законима обавезна да у своје сервисе угради техничку могућност за прислушкивање.

Амерички закон који регулише ову област донет је још на почетку интернет ере, и он од телекомуникационих оператера и произвођача телекомуникационе опреме захтева да своје програме и уређаје пројектују тако да омогућавају да их федералне службе „прислушкују у реалном времену”.

Како је објавио интернет магазин „Слејт” (у власништву „Вашингтон поста”), хакери су промену „архитектуре” „Скајпа” уочили још у пролеће, објашњавајући то потребом да се омогући „законско пресретање” комуникација овог сервиса. Корпоративна служба за односе са јавношћу „Мајкрософта” није за овај магазин желела да коментарише те промене, саопштивши само да „Скајп” „са агенцијама за примену закона сарађује онолико колико је то правно и технички могуће”.

Према „Слејту”, занимљива је подударност да је „Мајкрософт” само месец дана после куповине „Скајпа” регистровао патент за технологију „легалног пресретања”, која без знања корисника омогућава копирање говорних комуникација преко интернета.

Нема доказа да је то потом уграђено у „Скајп”, али судећи по „политици приватности” коју као услов за приступање „Скајпу” прихвата сваки корисник, сервис је у могућности да садржај комуникација уступи властима.

Тамо између осталог пише и да „Скајп” или његови партнери „личне податке и садржај комуникација и података о саобраћају могу да уступе одговарајућим судским, полицијски или владиним службама које законски захтевају такве информације”.

То се не односи само на поменуте органе у Америци, него и „међународне”. „Вашингтон пост”, позивајући се на упућене „представнике индустрије”, тврди међутим да су промене програма које ово омогућавају извршене још крајем прошле године.

Како год било, „Скајп” није више оно што је донедавно био: сервис који су, због његове технологије која је пресретање података чинила немогућим и из тога проистекле репутације „сигурне везе”, радо користили новинари, активисти за заштиту људских права, политички дисиденти, али и они са друге стране закона.
(Пољитика)


Све има свој крај. :pozdrav:

Иначе, одустао сам комплетно од "Скајпа", не због прислукивања, већ због апсолутног немања потребе да комуницирам путем ИМ исаким.

За причу са децом у САД постоји посебан налог, али није мој, нити иде са мог рачунара.
'ел немам?
"Ich bin der Musikant mit Taschenrechner in der Hand"
Не чини себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити...

Odgovori

Povratak na “Instant Messaging”