Muzičarima

Dešavanja u svetu muzike, koncerti, svirke, novi albumi...
Odgovori
Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 13 Jan 2008, 00:36

Muzički pravci, žanrovi, stilovi

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?tit ... did=733896

U muzičkoj umetnosti stil je odraz osećaja kompozitora, izraženih jezikom i duhom njegovog vremena. Kod stilova razlikujemo stil stvaranja jednog kompozitora, ili sklop posebnih stilova koji čine jednu stilsku epohu.
„Smene generacija i njihovih umetničkih težnji uslovilo je pojavljivanje i nestajanje različitih muzičkih stilova koji su svoje nazive dobili često prema srodnim oznakama za stil u drugim umetnostima ili prema drugim kulturno-istorijskim strujanjima.“
*Muzička enciklopedija.

Predmet našeg proučavanja će biti muzički stilovi u ovom vremenu ili bližoj prošlosti iz raznih pravaca muzike od folka do jazza. U enciklopedijama su već u globalu poređane veće grupe, nazivi za skupinu iz kojih možemo izdvajati one pojedinačne. Takođe je interesantno videti kako su pojedini stilovi poređani u jednoj grupi po vremenu i mestu nastajanja ili videti izbor na nekom od profi aranžera, koji i baziraju na stilovima, kao podlogom i bazom za sviranje današnje, savremene muzike. Naravno, da stariji stilovi, pogotovo narodne muzike, ne nestaju tako brzo, mnogi su evergreen i videćemo kako su uticali na stvaranje novijih.

Povod za jednu širu analizu muzičkih stilova je razumljiv.
Muzičar, da bi bolje razumeo muziku kojom se bavi ili koju sluša, mora poznavati činjenice koje uslovljavaju stvaranje raznih pravaca muzike. Ovaj posao se ne može ostvariti samo proučavanjem istorije muzike ili nauke o oblicima, već direktnim kontaktom, sviranjem ili jasnom analizom muzičkih stilova i raspoznavanjem bitnih melodijskih, ritmičkih, interpretacijskih, karakteristika i instrumentarija, registara, boja instrumenata.

Primer:
Valcer, Waltzer. ¾ takt.
Ali u raznim kompozicijama, od klasične muzike do folk, pop, jazz muzike, taj se stil znatno razlikuje:
Classic waltz
Vienna ili Wiener waltz
German waltz
Leandler
WalzMusette
English waltz
Country ¾
Jazz Waltz
I ostali stilovi, koji su u ¾ ili 6/8 taktu, a ne zovu se valceri.

***Da bi pojasnio razliku od stila do stila koji spadaju u istu grupu (gore naveden primer), daću i audio primere, uz već standardnu analizu karakteristika.
Te karakteristične razlike su bitne iz razloga što svaki muzičar, ako želi da se ozbiljno i kvalitetno bavi muzikom, trebalo bi u prvom redu da bude poznavalac onoga čime se bavi, a u drugom redu, da bude precizan u izražavanju. Takođe, ne samo da se takvim pristupom predstavlja kao dobar svirač, nego i pokazuje poštovanje prema kompozitoru čije delo izvodi.
U autorskom radu, muzičari često koriste (dozvoljeno je) svoja izražajna sredstva, koja se samo naslanjaju na poznate i prihvaćene stilove, dodaju nove „štosove“, ali i to je lakše uraditi, ako se poznaju temelji.

***Zbog obimnog materijala, izdvojiću samo one grupe, a iz njih pojedinačne stilove, koji se najčešće upotrebljavaju u ovom trenutku. Uporediću, recimo našu "dvojku", sa ostalim sličnim stilovima i ritmovima, ili "naš" begin sa latino beguine-om itd. itd.

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 14 Jan 2008, 17:43

Muzički stilovi 1

Svoj stil imaju kako pojedina dela, tako i skupine srodnih dela.
Preskočiću jednu veliku oblast, a koja izučava nastanak muz. stilova, njihovo poreklo i upotrebu u klasičnoj muzici, i niz karakteristika, koje su obeležile veliku epohu od nekoliko vekova. Jedno je sigurno, da se stilovi, u preciznijem određenju-ritmovi u raznim muzičkim delima oslanjaju jedni na druge i modifikacijom doživljamo uvek nove stilove.

Stil kompozitora je zbir karakteristika na koje deluju naročito tri činioca:
- urođeni karakter, koji je vezan za njegovo narodno poreklo, njegova čulna prijemčivost, slikotvornost, razum i osetljivost itd.
- iskustva, naročito njegove životne okolnosti i muzičko obrazovanje.
- namere, da slavi Boga ili narod, ili da ispovedi svoja lična osećanja itd.

Stil grupe kompozitora i savremenika. Kao primer se navode između ostalih i kompozitorska „šestorica“ u Rusiji poznata „moćna grupa“ (Dargomižski, Balakirev, Kjuj, Borodin, Rimski-Korsakov i Musorgski).

Stil vremena je u muzici najvažniji, jer mu se u suštini u velikoj meri pridružuju kako lični stil pojedinca, tako i stil kompoz. škola, grupa, savremenika i narodni stil.

Narodni stil javlja se u muzici od samog početka njene novije istorije. Tu uzimaju učešća tri najveća muzičkog naroda: Talijani, Nemci i Francuzi i od početka unose svoje osnovne osobine. Talijani ljupku pevljivost, Nemci razmišljanje i sklonost ka složenosti, Francuzi jasnu preglednost sa sklonostima za ukrašavanju i pojedinostima.
Stvarni narodni stilovi, kako ih mi danas shvatamo, ponikli su u vreme romantizma.
Oni su uslovljeni narodnim jezikom, pa i drugim, ekonomskim, odnosno društvenim uslovima. Zbir tih uslova stvara i karakter narodne muzike i običaja.
***Obratite pažnju, jer će biti važno u kasnijim tumačenjima razlike u stilovima.
Ukoliko narodi i plemena žive odvojeno i ne dolaze u dodir sa drugima, tako se i njihova muzika razvija potpuno samostalno i originalno, tako da njihovo stvaralaštvo bude drugima potpuno nerazumljive i neshvatljive. Tako je na primer sa kineskom, japanskom, induskom i malajskom muzikom, koja je zasnovana na potpuno drugim principima od evropske muzike, koja je opet neshvatljiva njima.
I ovu oblast ću ostaviti po strani, jer u krugu evropskog tonskog sistema imamo priličan broj dosta različitih narodnih stilova koji se stalno razmnožavaju unošenjem novih elemenata, da li svojih originalnih, ili dodatih elemenata od „komšijskih“ stilova.
Uplivi „domorodne“ umetnosti toliko su jaki da kompozitori „ne mogu iz svoje kože“ i kada bi hteli. Čajkovskog su proglašavali za „zapadnjaka“ a on se i sam trudio da se prilagodi zapadnjačkom ukusu (njegova naklonost za valcer!), pa ipak je čitava osnova njegove muzike ruska.

Danas, kada je vrlo razvijena produkcija, komunikacija i razmena muzičkog materijala, vrlo lako se mogu uočiti razni uticaji stilova između sebe, o čemu će biti reči ovde.
Ono što je bila karakteristika folklorne, narodne muzike, danas se vrlo lako može „uvući“ u umetničku muziku i obrnuto, što znači mešanje stilova, ali je to ipak samo jedan muzičarsko-produkcijski manir, koji se prepoznaje kao negativno podilaženje ukusu mase i stvaranje brzog profita, bez ikakve umetničke vrednosti.

***Analizu ću početi Kecom, Vranjankom, Dvojkom i tako dalje...

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 17 Jan 2008, 20:47

Muzički stilovi 2

Mislio sam da audio primerima krenem od najprostije jedinice, pa preko dvojke i trojke dalje ka složenijim muzičkim stilovima, ali to je bila samo ideja. Samo „dvojke“ od šumadijske do Two step-a, od balkanskih zemalja do ostalih kontineta, zahtevaju bar format jedne dobre knjige.

Razloga što ne sprovodim sopstvenu ideju do kraja je i u tome, što sam u pripremi naišao na jednostavnu činjenicu:
izvršiti analizu muzičkih stilova značilo bi analizu čitave muzičke produkcije, vraćanje na istorijske korene i na izvorne stilove, koji su svojom upotrebnom vrednošću stekli zvanje standarda .Od tih standarda se svim raspoloživim sredstvima bežalo u nove i nove stilove, da bi se otvorili novi putevi za stvaranje novog izraza, stila karakterističnog za ovo vreme, ovu sredinu i dali putokazi za buduće nove stilove.
To je zaparavo MUZIKA i baš to traganje za novim stilovima je najveći pokretač.

Drugi razlog je u činjenici, da bih ja dao audio primere iz Korg-a, a to bi bilo jednostranu i subjektivno, jer svaki proizvođač aranžera ima različitu stilsku figuru, izraz, tako da je očigledna činjenica – zakon: u muzici je najbolji stil onaj, koji će najbolje izraziti ideju kompozitora. Za podlogu je nekada podjednako bitna melodija i tekst, vreme i mesto, kao i kome je ta muzika namenjena. Tako nastaju stilovi, koji samo spadaju u neku od opštih grupa npr. u Rock ili Pop muziku, ali svaki se autor trudi da po nečemu bude nov, prepoznatljiv i da bude „prvi nosilac“ neke grupe. Nekima to uspeva, nekima nikad.

Očigledno je da postoji uzajamna veza svih elemenata od teksta do zadnje udaraljke u orkestru, od vokala koji ima samo jedan ton, koji se povremeno čuje u pravilnim ili nepravilnim ritmičkim intervalima, do Opere. Ta veza zapravo stvara stil i teško ga je analizirati, a ne objasniti odakle to potiče, šta je osnova.
Npr.:
Koliko uzajamno imaju veze u stvaranju elektronske i techno muzike J.M.Jarre, Tangerine Dream, Klaus Schulze, Vangelis, Kraftwerk ili John Keating, koji su to elementi u stilu, koji ih razlikuju ili spajaju?

I takvih primere bi bilo bezbroj.

Osnovni razlog za odustajanje analize stilova je u preobimnom materijalu. Svako nakaradno skraćivanje bi bio nalik mnogim „muzikolozima“ koji samo nabrajaju pojedine grupe autora, koji su vremenom izgradili prepoznatljiv stil, ne objašnjavajući individualne razlike među njima. Osim toga, mnogi koje se bave aranžerime, lako prepoznaju karakteristike u stylovima, počev od ritma, pa do izbora instrumenata u aranžmanskoj pratnji. Onima koji tek uče ili se spremaju da se bave nekim vidom muzičke produkcije, danas stoji na raspolaganju mnoštvo dobrih softverskih programa.

Zato, ne zamerite.
Analiza, onakva kako sam je prvobitno zamislio, je ipak za istoriju i možda ko zna koji put ispričana ista priča, manje više za uzani krug analitičara, pa možda je pokrenemo jednom drugom prilikom.

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 25 Jan 2008, 14:15

Interpretacija i "interpretacija"

Kompozicija Besame Mucho.
Svima dobro poznati latino evergreen. Sviraju ga početnici sa tri akorda, mada ih ima više, ali i jazzeri na Hammondu. Poređaću nekoliko sa You Tube-ta, pa da izvučemo neku lekciju:

1. http://www.youtube.com/watch?v=0nEDnoDb ... re=related
Roland E 50. Melodija netačna i u tekstu i u ritmu. Latino stil izgleda momku nepoznat, kao i harmonija, koja je "školska". Jedini pasaž koji zna upotrebljava na više mesta, verovatno u svim kompozicijama koje svira, kao i celokupni stil, koji spada u sviruckanje.

2. http://www.youtube.com/watch?v=BZ1Q_Slc ... re=related
Loš svirač, očajno!
Dobar instrument!
Greške na sve strane, verovatno učeno po sluhu (lošem). Tipično za bogato društvo, da imaju dobre instrumente, a ne umeju da ga koriste, a tipično je i to da sa tako lošim sluhom ne oseća potrebu ni da na neki način, da li preko snimka ,ili nekih nota, bar nauči tačno kompoziciju. Predpostavljam po rukama da je devojka, a kao takvoj muzičarki ne bih joj dao ni da briše prašinu sa ove klavijature.

3. http://www.youtube.com/watch?v=usUIINmL0yg&NR=1
Ovo je izgleda moj neki ispisnik :p
Klavirista. Poznajem takve tipove svirača. Akordi koje upotrebljava su svi u "nekompletu" i kad spojiš tonove leve i desne ruke, možeš podjednako čuti i dur i moll, "univerzalno sazvučje". Melodiju daje kao neke signale, ako pažljivo slušaš do kraja. Inače tako svira svaku stvar, te svoje privatne akorde upotrebljava uvek, bila ona latino ili jazz standard bilo kog naziva. Uz njega može svirati i ko ume, a i onaj ko ne ume, zvučaće podjednako "dobro".

4. http://www.youtube.com/watch?v=Dc8X0Taz ... re=related
Porodična svirka.
Korektno pročitane note nekog majstora muzičara, možda aranžera, jer ovo je samo deo većeg aranžmana, možda kvinteta-seksteta. Mama je naučila napamet "svoj solo", tata čita note, ali
nema ni jednog ličnog tona. Muzičari čitači, ali ne i svirači. Čuje se to u lošem tonu saxa
a i klavira.

5. http://www.youtube.com/watch?v=cfA6lbIsEL8&NR=1
Pošto volim Hammonda, subjektivno slušam, ali više tonove, nego ono što je sadržaj.
Majstor ume da svira, ali i takve sam slušao po radnjama na zapadu. Tako su demonstratori prikazivali Hammonda. Od svega po malo, stilovi pomešani: leva ruka prati blues stil, desna izvežbana, a melodija je tu tek da ima neku temu. Obično je sve efektno, kao i njegov kraj kompozicije, samo što nije skinuo do kraja čika Klausa.

6. http://www.youtube.com/watch?v=DW-usAG0 ... re=related
Voli čovek i da svira i da peva :green:
Ali, eto dokaza da kad nemaš ritma, nemaš ga do kraja života, pa makar živeo i 100 godina.

7. http://www.youtube.com/watch?v=JEAFFrzt ... re=related
Stilski nečisto. Ali zanatski odrađeno, fali im jedan do dva ključna akorda, klavirista kao da svira mađarsku romansu, ali tek onda to loše radi.
A da ovu umetnicu imam kao drugog člana One man Band-a, ne bih Vam sad ovo pisao iz Kikinde, nego iz Dubaia :green:

Evo materijala za diskusiju.

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
sinisake
Ozbiljan gitarista
Postovi: 1033
Pridružio se: 19 Jun 2007, 00:55
Lokacija: Stradija
Kontakt:

Re: Muzičarima

Post od sinisake » 25 Jan 2008, 14:37

Nema tu sta da se diskutuje, Thalia dobija dvanaest poena za nadahnutu interpretaciju! :mhm:
pa brate ovo ti je rokersko pismo a ti ako si opredeljen za interpunkcije i slicno idi uci knjizevnost a ostavi se gitare i rock-a

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 25 Jan 2008, 14:47

Znao sam!
Svi ste zaboravili na prethodni tekst, a on je za diskusiju - ne Thalia :green:

Pozdrav
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 29 Jan 2008, 18:31

Original Sound

Muzičari oduvek imaju problem kada se profiliše orkestar.
Šta će se svirati, zavisi od mnogo uzajamno vezanih preduslova počev od instrumenata, znači opreme i moći, pa do znanja muzičara i kao pojedinaca i smisla tih individualaca da se uklope u orkestar, kao grupu, tim.
Svaki od tih preduslova se može pojedinačno analizirati, ali praksa pokazuje da se orkestri, pogotovo manji, stvaraju na drugi način, pa ću poći od činjenice koja je je tipična za većinu slučajeva, a to je okupljanje oko jedne ideje ili kopija već utvrđenih standarda, viđenih klasičnih “formacijskih postavki” orkestra.
Da ne “izmišljam toplu vodu”, svaki orkestar mora imati ritam sekciju, prateću (harmonsku) grupu i solo instrument, vokali su opet priča za sebe.

Ima orkestara, koji sviraju aktuelne hitove svetske produkcije i u skladu sa tim opredeljenjem imaju i angažmane: dancing i night club-ovi, terase, lokali sa “nostalgija repertoarom” i sl. Naravno, da se i izbor muzičara, vokala – pevača/ice bira po tom opredeljenju i mogućnostima, a često je to i najbolji način da se dobije motivacija za što brži napredak i dostizanju višeg nivoa sviranja.
Ali pratimo primer koji mi je i dao povod:

1. http://www.youtube.com/watch?v=C526lxeHo-M

orkestar bazira svoj zvuk na Yamahi DX7 i karakterističnom zvuku registra, koji tada lansira Yamaha, a zadnji solo jednostavan, ali majstorski “stopljen”. Čujemo original.
Svaki ozbiljniji band, ili koji je imao ozbiljne ambicije da od publike dobije što veću ocenu, je u orkestru imao tada taj DX7, a klavijaturista da odsvira svoj deo kao u originalu.. Isti princip je važio i za gitariste, basiste i bubnjare, a trebalo bi da važi i dan danas. Znači, ili odsviraj (odpevaj) pošteno ili nemoj.

Mislim da je to toliko pozitivno delovalo i na proizvođače instrumentata, pa se u synthesizerima dobila mogućnost 2,3,4 instrumenta da “nalepiš” jedan na drugi da bi dobio nov ton (boju), a kod gitarista - processor, pa ne moraš kupovati više gitara da bi imao različite karakteristične zvuke. U svakom slučaju, radi se o poštovanju autentičnosti originala ili o originalnom zvuku kojim se iskazuje ideja.

Mnogima ovakav tekst može biti nejasan, jer se gornji muzički primer retko može čuti više u živo, jer nema klasičnih dancing terasa i igranki, pa ni hotelskih orkestara (kod nas).
Ako ovo prevedemo na kafanski orkestar, princip je isti.
Svaki registar na harmonici ima karakteristiku i pripada odgovarajućoj muzici.
Svaki muzički stil zahteva svoje instrumente kojima će biti izražen na najbolji način.

Mnogi bandovi su se opredelili za lični izraz, nisu ni puno pokušavali da reprodukuju tuđu muziku. Samo su pratili šta se od opreme i instrumenata smatra trenutnim standardom i postali originali svojim autorskim kompozicijama. I u tome ima vrlo pozitivnog, jer se ide uvek napred u istraživanju i muzičkom izrazu.

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 31 Jan 2008, 13:30

Akcentuacija

Pod akcentuacijom se podrazumeva davanje većeg intenziteta bitnim tonovima muzičke rečenice u cilju isticanja njihive tonske, izražajne i ritmičke vrednosti.

Metrički akcent - se zasniva na naglašenom i nenaglašenom delu takta.

Ritmički akcent - kojim se ističu jedinice takta ili grupe taktova koji konstituišu pravilan ritam.
Dinamički akcent - dolazi da istakne i podvuče melodijsku i harmonsku strukturu jedne muzičke misli: tehnički, negativan, harmonski, melodijski, patetičan ili espressivo naglasak

Pravilan akcent - se poklapa sa metričkim i ističe jedan ili više tonova.

Tehnički akcent - se ne podudara uvek sa metričkim i pomaže u savladavanju tehničkih problema.
Negativni akcent - je vrsta manira. On dolazi na vrhu crescenda, ali ne kao najjači ton, već se izvodi "subito piano" (odmah, smesta p)

Harmonski akcent - ističe harmoniju (pojedini akord/e).

Melodijski akcent - ističe najvažniji ton u jednoj melodiji bez obzira na visinski smeštaj.

Patetični akcent - podvlači izražajnost, bilo da je zahtevan napisanom oznakom ili je uslovljen tematikom teksta.

Ovaj tekst spada u glavnu lekciju Interpretacija., ali sam ga izostavio. :/

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Тон-мајстор
Администратор
Postovi: 14257
Pridružio se: 14 Jun 2007, 23:42
Lokacija: Центар Жаркова
Kontakt:

Re: Muzičarima

Post od Тон-мајстор » 31 Jan 2008, 14:43

"Besame mućo" analiza, najzad i od mene:

Primer 1.

- E 50. Momku fali samo zapaljena cigara u desnoj ruci, između srednjaka i domalog. Jeftino, kao kada treba svirati "predigru" na svadbi, dok se ne sakupe gosti i ne podnapiju (a onda sledi Grand-style).
Ima neko "poznavanje" sviranja i harmonija, ali se "kao", nadmoćno PRESERAVA. Nije iz ove naše branše, čuje se da bi voleo da je to neki drugi-freestyle žanr. Loša kontola aranžera. Prstomet loš. Splavarčina...

Primer 2.

- Clavinova. Skup instrument, JAKO loše iskorišćeno. Lik nema pojma ni o čemu, preskače sve bitno. Tj. zasr'o je sve što je mogao. Zgadilo mi se da slušam. Žali Bože...

Primer 3.

- Dobar instrument... gadna improvizacija. Ispoljavanje nadmoći, bez cilja da se nešto odsvira za dušu, nego da se pokaže superiornost "usko hvatanih" harmi (loše). Lik zna, ali ne plasira. Plus, agresivac.

Primer 4.

- Ok, normalno ali ipak čudno donekle. Pijanista mnogo široko akordira. Sax raštim, ali toplo. Free, neobavezno, za svoju dušu. Samim tim, nije za mnogo ljudi i kao portfolio.

Primer 5.

- Analogna nadmoć. Improvizacija kao cilj samoj sebi. Neosporna tehnika, užasno nervozno. Uf.

Primer 6.

- Ovo je benigan kućni pacov. Ceo život drnda, a nema pojam. :D

Ne računa se u ozbiljne, nego u simpatizere. Taj na svadbama smara goste kako "ume i on". Dur, mol i sedmice su mu sve. Nema izmene češće od pola takta. Ubio bi ga za čuveno "spuštanje harmi", ali nema veze, van konkurencije je. Kad se zapijemo, ne smeta... jer zna tekst! Moj čovek! :bravo:

Primer 7.

- Cupi (Thalia) je van konkurencije, profesore... i tu si sam kriv, jer njena VOKALNA interpretacija nadmašuje ove amatere! Ima emociju, međutim... više isfolirano koketira sa publikom (što je ok, medijski gledano).

MOJ fini primer 1:
Gosn. "ćora" (pardon) nema pojma oko brda stvari, pogotovo kad se dotakne izgled ŽENE (jer je tu "kažnjen", nažalost), ali i dalje ima emocija na kilo. Udoban, nepretenciozan, digitalan (foliraju se ovi iza muzikanti) aranžman.

Spremam moj fini primer 2:

Kompilacija-mix nekoliko matorih-mrtvih emotivaca-profesionalaca, pa kome se dopadne, dopadne. Ja sam da OLD SCHOOL bude to što jeste, ništa više od toga:

"Mućo, mala mućo, u menzi sam ruć'o"

Pozdrav!
'ел немам?
"Ich bin der Musikant mit Taschenrechner in der Hand"
Не чини себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити...

Korisnikov avatar
Тон-мајстор
Администратор
Postovi: 14257
Pridružio se: 14 Jun 2007, 23:42
Lokacija: Центар Жаркова
Kontakt:

Re: Muzičarima

Post od Тон-мајстор » 31 Jan 2008, 16:48

Evo ga:

http://www.mediafire.com/?ejjgrxtykb9

Putovanje od Žozefine Beker, preko Din Martina, Šarla Aznavura, Dijane Kral, Hulija Iglesijasa... Buena Viste...

Pozdrav!
'ел немам?
"Ich bin der Musikant mit Taschenrechner in der Hand"
Не чини себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити...

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 07 Feb 2008, 11:24

Pevanje 1

Funkciju govora i pevanja obavlja isti organ.
U ovom delu pojasniću šta sve trebaju pevači da znaju da bi pravilno i što duže upotrebljavali svoj organ.

1. Sastav pevačkog organa
Sastoji se iz tri dela, a prema funkciji koju ovi delovi vrše:
a) Organ za pripremu tona su pluća sa plućnom maramicom, dušnik sa dušnicima i dijafragma. To su u isto vreme i organi za disanje.
b) Organ za stvaranje tona je grkljan sa glasnim žicama.
c) Organi za oblikovanje tona su ždrelo, usna duplja, nos, zubi, jezik, tvrdo i meko nepce.
2. Disanje
Najvažnija funkcija u našem organizmu za stvaranje tona.
Disanje je uslovljeno kretanjem grudnog koša, koje se vrši pomoću zglobova i mišića. Širenjem grudnog koša šire se i pluća, koja su plućnom maramicom spojena sa grudnim košem. Tehnika disanja ista je kako za običan govor tako i za pevanje, s tom razlikom što se za pevanje uzima više vazduha nego obično. Udisanje je dublje. Utrošak vazduha-izdisanje- pri pevanju je sporiji, ekonomičniji nego pri običnom govoru.
Nije toliko važna količina uzetog vazduha, koliko njegova racionalna upotreba, jer je ona presudna za kvalitetno pevanje. Veština pravilnog udisanja sastoji se u tome da se prema dužini fraze koju treba otpevati, uzme potrebna količina vazduha i pravilno rasporedi. Ukoliko se to postigne, pevanje se obavlja lako i bez zamora.
Zato pravilno disanje treba da ispunjava pet uslova:
- da je kroz nos
Sprečava ulazak hladnog i zagađenog vazduha u pluća.
- da je grudnoprečažno
Ovakvo udisanje uvećava zapreminu grudnog koša, otklanja zamor. Prepoznatljivo i po spoljnim znacima: malo izraženo podizanje prostora grudne kosti; znatno širenje donjih rebara, naročito bočno; povlačenje trbušnog zida u njegovim donjim delovima.
- lagano ili ubrzano udisanje po volji
Pravilno je udisati bez žurbe i mirno, ne dižući ramena sve dok grudni koš nije dobro raširen. Brzo udisanje je potrebno ako se peva u brzom tempu.
- ujednačeno disanje
Znači da vazduh ne treba uzimati na mahove već jednim tokom.
- nečujno disanje
Je uslov za lako i lepo pevanje. Šumno disanje zamara slušaoce i proizvodi kod pevača grcanje. Od te mane se pevač teško oslobađa.

Za pravilno proizveden ton važno je izdisanje.
Pod tim pojmom treba razumeti upravljanje trajanjem i pritiskom daha. Obično izdisanje je pasivno, automatsko kretanje vazduha iz pluća prema ustima. Izdisanje pri pevanju pretstavlja pogonsku silu za proizvodnju tona, i kao takvo mora biti usporeno, svesno i voljno. Od izdisanja zavisi ne samo trajanje, jačina i visina već i boja tona.

Za pravilno udisanje i izdisanje postoje i vežbe.
Navešću samo jednu vežbu, najlakšu.
Istisne se vazduh iz pluća. Na brojanje umerenim tempom: 1, 2, 3, 4, - uzima se vazduh kroz nos. Na brojanje 1, 2 – drži se vazduh. Na ponovljeno brojanje: 1, 2, 3, 4, - polako se ispušta vazduh.
Ovo brojanje na početku treba da je lagano, pa postepeno sve brže pri udisanju, da bi se naučili i brzom udisanju. Držanje vazduha na početku neka bude samo 1, 2, a kasnije se može produžiti i na 3, 4...

Ista vežba može poslužiti i za vežbanje izdisanja s tom razlikom što ćemo pri izdisanju produžavati brojanje postepeno od 4 do 5, 6, 7, 8.

Postanak i postavu glasa, u sledećoj lekciji.

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 13 Feb 2008, 22:53

Pevanje 2

Za pravilno proizveden ton važno je izdisanje.
Pod tim pojmom treba razumeti upravljanje trajanjem i pritiskom daha. Obično izdisanje je pasivno, automatsko kretanje vazduha iz pluća prema ustima. Izdisanje pri pevanju pretstavlja pogonsku silu za proizvodnju tona, i kao takvo mora biti usporeno, svesno i voljno. Od izdisanja zavisi ne samo trajanje, jačina i visina već i boja tona.

U sredini grkljana nalaze se glasne žice, koje čine prepreku slobodnom izlasku vazduha. Glasne žice su dve elastične, sluzave opne, koje su naročitim mišićima povezane sa rskavičnim delovima grkljana i deluju na napetost glasnih žica. Pod pritiskom vazdušne struje terane iz pluća, glasne žice trepere i na taj način postaje glas. Visina tona zavisi od napetosti glasnih žica.

Proces nameštanja grla i pokretanje glasnica zove se stvaranje ili postav glasa.

Postav glasa vrši se na dva načina:

1. Ako glasnice toliko stegnemo da se razmak između njih svede na nulu, tj. sasvim približimo jednu uz drugu, onda se potpuno zatvori prolaz vazduha. U tom slučaju smo vazduh zadržali, stisnuli u grudima i osećamo kako vrši pritisak na grlo. Pustimo li da se vazduh silom probije kroz glasnice, pojaviće se glas kao eksplozija, naglo i oštro, kao što imamo slučaj kod glasova: p i k. To se zove tvrdi postav glasa
2. Ako vazduh vazduh prostruji kroz malo razmaknute i opuštene glasnice, kao da ćemo reći h, pa ih onda zategnemo tako da se ton postepeno pojavljuje, imamo meki postav.

Pri tvrdom postavu glasa čuje se oštar i hrapav zvuk, naročito pri pevanju samoglasnika. Da bi se odstranila ova oštrina i grubost (naporno i zamara) treba negovati meki postav glasa (štedi grlo i pevanje je lakše i prijatnije).
Ovakav ton je još slab, jedva čujan. Njegovo oblikovanje, pojačavanje nastaje u usnoj šupljini, koja sa ždrelom, nosnom šupljinom, jezikom i nepcima čini organ za oblikovanje i pojačavanje kvalitetnog tona. Jezik igra važnu ulogu, jer svojom elastičnošću smanjuje ili povećava usnu šupljinu, kao što može davati pravac kretanju vazduha, daha. Da bi se proizveo lep ton, vrlo je važan i otvor usta, jer od njega zavisi da li će ton biti čist i pravilan, ili će se mešati i biti nerazumljiv. Za svaki samoglasnik postoji naročit položaj usnog otvora.

Svako ko želi da se bavi pevanjem, mora posvetiti dovoljno pažnje u samom postavu glasa.
Probajte, jezikom usmerite vazduh nagore i dobićete pevanje „kroz nos“, povlačenjem jezika unazad - pevanje iz dubine grla, a isprobavanjem tih registara ćete doći do onog optimalnog tona, koji je prijatan, a u isto vreme da se postigne da pevanje ne zamara.

O dikciji i fraziranju sledeći put.

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 15 Feb 2008, 17:53

Pevanje 3

Dikcija

Reči sačinjavaju kostur vokalne kompozicije u kojoj se one moraju izraziti plastično, i to pravilnim i logičkim podvlačenjem njihovih naglašenih delova, kako bi se što jasnije istakla njihova psihološka sadržina.
Govor upotrebljava sve muzičke osobine zvuka – visinu, jačinu, boju i trajanje – da bi uvećao svoju moć izražavanja. Izgovor na ovoj ili onoj visini, boji, jačini ili trajanju, služi u pojedinim jezicima ne samo izražavanje osećanja nego i za određivanje samoga smisla.
To znači da od pravilne dikcije zavisi i logičko izražavanje i smisao izgovorene reči, njen suštinski značaj.
Muzički naglasak mora se podudarati sa naglaskom pevane reči.

Da bi proverili svoj izgovor teksta, pravilan izgovor pojedinih reči – pročitajte tekst i izbegavajte naučen stil običnog kućnog, uličnog govora. Pročitajte ga kao recitaciju.

U čistu dikciju spada i jasno odvajanje reči, naročito ako se jedna reč završava samoglasnikom kojim počinje sledeća reč. Često se vrši slivanje vokala:
„amodi“ (amo ´odi), „midemo“ (mi idemo), samona (samo ona) ...
Suglasnici moraju biti čisti i jasni i samo do izvesne mere oštri. Prekomerno oštro naglašavanje suglasnika zahteva napetost glasnica i neukusno je.
Isto tako, ako se reč završava suglasnikom – reč mora da se izgovori do kraja i čisto izgovori: svet, vetar, drag, mladost, glas. Primetna je vrlo često pogrešnost „gutanja“ krajnjih slogova i nedozvoljeno zamenjivanje muklih i jasnih suglasnika.
Čista i jasna dikcija zavisi od pravilne vokalizacije. Vokali (samoglasnici) moraju biti čisto i jasno izgovoreni, ni suviše svetlo (otvoreno), niti mutno, nejasno. Ovo zavisi od pravilnog otvaranja usta, za šta postoje naročite vežbe za oblikovanje.
Za razgovetno izgovaranje suglasnika zgodna je vežba: Ture bure valja, bula Ture gura; bolje bula Ture gura, no što Ture bure valja i slične govorne vežbe.

Fraziranje

Fraziranje u muzici zahteva prefinjen ukus i veću opštu kulturu izvođača, uzimajući u obzir važnost muzike za razvijanje estetskih osećanja. Ljudska se misao ne može izraziti drukčije nego kao celina, a rečenica je taj primarni jezički oblik kojim se misao izražava.
Kidati rečenicu lošim fraziranjem znači ne iskazati celu misao.
Fraziranje je u stvari postupak kojim se vrši pravilna podela muzičkih misli.
Da bi bilo jasnije, treba se vratiti na one lekcije gde je bilo reči o motivima, periodima, muz. rečenicama kao celinama. Znači fraziranje ćemo predstaviti kao pevanje jedne rečenice muzičkog teksta na jedan predah.
To bi bila samo spoljašnja (tehnička) strana, jer postoji i unutrašnja (psihološka) uloga fraziranja. No, dovoljno je i ako se postigne i ispoštuje pravilo da se otpeva cela rečenica bez predaha, bez kidanja.
Predpostavka je da se tekst pisao na muziku, ili obrnuto, ali u svakom slučaju proveru da li se tekstualni smisao i muzičke rečenice poklapaju. U slučaju da to nije slučaj, muzička fraza ima prednost i tada tekst treba korigovati dodavanjem ili oduzimanjem ponekog sloga.


***Ovaj tekst treba da posluži pevačima i muzičarima kao Uputstvo za upotrebu – gde je najvažnije shvatiti da svaki posao, ako je namera da se uradi valjano – traži ozbiljnu pripremu. U konkretnom slučaju, savetujem da se potraži pomoć stručnjaka za pevanje, pa da se primenjuju najosnovnije metode i vežbe od disanja, do vežbi za raspevavanje (vokalize).

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 02 Mar 2008, 14:34

Pevački maniri

Prethodni postovi u vezi pevanja su bili više tehničko-teorijskog karaktera, međutim u praksi srećemo pevače sa konkretnim repertoarom i "na delu".
Nepobitna medicinska činjenica je da neki ljudi imaju urođenu sposobnost (glasne žice) i takav kvalitetni organ treba iskoristiti na najbolji način. Po mogućnosti od malena bi trebalo omogućiti da se ta sposobnost iskoristi i da se u saradnji sa stručnjakom usmeri na učenje solo pevanja.
Kao što se na vreme otkriva i talent i fizička sposobnost za pojedine sportove...

Mnogi lepi glasovi su iskorišteni na pravi način u horovima, manjim pevačkim grupama i oni imaju, uslovno rečeno, kontrolu počev od dirigenta ili vođe grupe, pa se vodi računa o odabiru partiture i raspodeli glasova u okviru nje, kako bi svaki glas pevao u svom obimu.

Solisti, koji se opredeljuju za nastup u nekom orkestru, obično imaju svoj tačno određen fah, odabran repertoar, kojim na najbolji način mogu iskazati svoj pevački talenat. Ali, pevači i imaju svoje mane :rolleye
Naime, muzičari znaju koje su to muke, kada imaju dobrog pevača, sa lepim i prijatnim glasom, a koji nema ritma! Jednostavno ga ne osećaju. Imaju melodiju i tekst koji treba "izneti", fraziranje prilagođavaju po svim pravilima, a ritam bi se po njihovom shvatanju trebao prilagoditi njihovoj frazi, odnosno: takt se završava onda "kada sam ja ispevao celu frazu" (kad mi je ponestalo vazduha).
Ima pevača, koji osećaju i slušaju dirigenta ili orkestar, pa to svoje pevanje i nedostatak ritma ispravljaju, prilagođavaju. takvima uvek neko ili nešto (udarac činjele recimo) treba kao pomoć za preciznost u ritmičkoj usklađenosti, a nažalost ima i onih kojima nikakva pomoć ne može koristiti. U takvom slučaju, oni su faktički ljudi koji lepo pevaju, ali su njihovi glasovi neupotrebljivi za orkestar i pesme sa ritmom! :(
Treba da pevaju samo pesme bez ritma (ad libitum).

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Korisnikov avatar
Kovačević Vladimir
Majstor muzike
Postovi: 2332
Pridružio se: 17 Jun 2007, 21:37

Re: Muzičarima

Post od Kovačević Vladimir » 12 Mar 2008, 22:56

Obzirom da već duže vreme nema pitanja ili sugestije za neku temu iz muzičke teorije i prakse,
završavam ovaj deo tutorijala "Muzičarima".

Nastavak je u "Muzičarima 2".

Pozdrav :klavir
Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Muzic_wow
Postovi: 1
Pridružio se: 28 Maj 2008, 10:18

Re: Muzičarima

Post od Muzic_wow » 28 Maj 2008, 10:24

Cao.Hitno mi treba odgovor!Kako se gradi umanjeni i prekomerni kvintakord i umanjeni i sve vrste sekstakorda

Korisnikov avatar
Тон-мајстор
Администратор
Postovi: 14257
Pridružio se: 14 Jun 2007, 23:42
Lokacija: Центар Жаркова
Kontakt:

Re: Muzičarima

Post od Тон-мајстор » 28 Maj 2008, 15:23

'ел немам?
"Ich bin der Musikant mit Taschenrechner in der Hand"
Не чини себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити...

Prince13
Postovi: 1
Pridružio se: 07 Okt 2020, 15:56
Browser: chrome 79.0.3945.13
OS: linux android

Re: Muzičarima

Post od Prince13 » 07 Okt 2020, 16:05

Pozdrav. Da li se u glazbi pov.2 smatra disonantni ili konsonantni interval ?Pov.2 je enharmonijski jednaka m3. Dakle teoretski bi bila disonantni interval a slusno konsonantni.

Korisnikov avatar
blackbeast
dipl. ing, Kaboom, kaboom moderator
Postovi: 5248
Pridružio se: 20 Sep 2007, 21:39
Browser: opera 70.0.3728.17
OS: Windows 10
Skype: blackbeast8
Lokacija: ...ni na nebu ni na zemlji...

Re: Muzičarima

Post od blackbeast » 08 Okt 2020, 07:31

Mislim da ovde vise nema muzicara koji ti mogu odgovoriti na ovo pitanje. A ja apsolutno nemam pojma nista o ovome. :)
********
blackbeast
********
˙˙˙ɐʌıɾlpıʌǝu oučıʇʞɐɹd 'ɐʞuɐʇ ɐɯoǝʌ ǝɾ ɐlıpnl ı ıʇsoulɐɾıuǝƃ nɾpǝɯzı ɐɔıuɐɹƃ˙˙˙
********

Odgovori

Povratak na “Muzika”