Ми са дужим памћењем знамо да је некада било отприлике тако, тј суботом су радње радиле до 14-15 а недељом су радиле продавнице и самопослуге до 10. Ко набавља нешто озбиљније, иде преко недеље а евентуално се недељом ујутру купи понека намирница за тај дан.Словенци изгласали забрану рада продавница недељом
Продавнице у Словенији ће недељом и празницима бити затворене, одлучили су посланици у парламенту. Изменама Закона о трговини, за чије су усвајање у Народној скупштини гласала у уторак 72 од 88 посланика, уз ретке изузетке се забрањује рад продавница недељом и празницима.
Наравно, преко недеље је било времена да се оде до радње јер се посао завршавао до 3, најкасније до 4 а не као данас, почиње се у 9 или 10 па и касније а завршава касно увече. Или се ради по цео дан. Недеља је била за одмор, субота за неки посао по кући и све је радило без проблема. Недељом се ишло на пијац, чистила кућа/стан, оправљао ауто ко има, ишло у госте и у шетњу. Данас је већини сваки дан ... понедељак.
Празници су посебна прича, некада их је било 4-5, нова година, први мај, 4 јул, 29. новембар (плус 7. јул или када се где то обележавало а и 8. март) и није било ни слава ни црвених слова ни 27 распуста за ђаке у току године. Знало се и када се на празнике ради а када никако.
Сад ми паде на памет детаљ, пре неки дан мало погледам концерт Томе Здравковића у Скадарлији (1987. године) и један од коментара је био отприлике ... погледајте оне фаце около, сви весели, срећни и без неких брига, дошли да се мало опусте. Зар се тако живело у та мрачна и црна времена како их сада називају, маму да ***** ономе ко упали светло.
